Histats.com © 2005-2014 Privacy Policy - Terms Of Use - Check/do opt-out - Powered By Histats

©  2011 Vlaška Narodna Stranka sva prava zadržana. Bobijeva 46, 19210 Bor, tel +381 30 249 56 96, e-mail: vns.pnr@gmail.com

Vlaška narodna stranka od nastanka do danas - istorija političkog organizovanja Rumuna(Vlaha) severoistočne Srbije

 

Vlaška narodna stranka formirana je kao politička partija vlaške manjine sa ciljem da predstavlja i zastupa interese te nacionalne zajednice.

Ova politička opcija osnovana je od strane entuzijasta i ljudi koji su bili i ostali privrženi proklamovanim ciljevima. Njeni osnivači, međutim, očekivali su u to vreme istinske demokratske promene, lustraciju, promenu društvenog sistema, izgradnju demokratksih institucija.

Ljudi koji su osnovali Vlašku narodnu stranku verovali su takođe u snažniju podršku vlasti u izgradnji uspešnijeg društva i zajedničke države. Međutim do toga, na veliko razočarenje ljudi u VNS-u, nije došlo. Pa je tako ova politička opcija, umesto bavljenjem svojim programskim ciljevima i vlaškom manjinom, morala da se posveti borbi za puko preživljavanje u, za ovu političku opciju, izuzetno nepovoljnom političkom i društvenom okruženju.

Vlaška narodna stranka svih ovih godina ipak opstaje na političkoj sceni pre svega zato što ni jednog trenutka nije odustala od svojih izvornih programskih ciljeva.

Vlaška zajednica se devastira skoro dva veka, praktično od stvaranja nacionalnih država nakon raspada velikih imperija na ovim prostorima, podsećaju u VNS-u. Ova zajednica se u društveno političkom pogledu, ocenjuju u ovoj stranci, nalazi u nekoj vrsti slobodnog pada, bez mehanizama da utiče  na sopstvenu sudbinu.

Osnivači Vlaške narodne stranke ipak ne odustaju od političke borbe, ostajući u uverenju da napore za oporavak vlaške zajednice svakako treba nastaviti.

           

A kako bi se na najbolji način mogao razumeti položaj vlaške manjine u aktuelnim društveno političkim procesima u Srbiji? Najbolje je, kažu u VNS-u, zaviriti u prošlost, odnosno vratiti se u prvu polovinu 20 veka. Taj period je, spletom istorijskih okolnosti, mahom išao na ruku toj nacionalnoj zajednici, navode u Vlaškoj narodnoj stranci i pojašnjavaju:

Venčanjem srpskog kralja Aleksandra sa vlaškom, odnosno rumunskom princezom Marijom 1922. godine, politička situacija za Rumune postaje povoljnija uz blago zatišije u merama asimilacije prema Rumunima u tadašnjoj kraljevini. Međutim, odlaskom u egzil kraljice Marije, upamćene kao tihe zaštitnice Rumuna u Srbiji, rumunsko stanovništvo gubi poslednji politički oslonac.

Vlasi u severoistočnoj Srbiji izbegli su velika stradanja za vreme Drugog svetskog rata, iako je Srbija u tom periodu, kako se navodi, bila jedan od epicentara ratnih zbivanja. Tome je najviše doprinela aktivnost rumunske diplomatije, koja je u to vreme delovala dvojako. Tokom rata je preko Nemačke obezbedila da se u regionu održi maksimalna bezbednost, dok je nakon kraha Nemačke, preko Britanaca uspela da region sačuva od osvete komunista i od eventualnog etničkog čišćenja Vlaha, zapisano je u istorijskim dokumentima, dostupnim VNS-u.

Ono što je izbegtuto u ratu desiće se na neki način u miru. Komunističke vlasti nakon ratnih zbivanja nastavlju agresivnu politiku asimilacije i to još organizovanjije i intenzivnije. Ovu situaciju i primenjene mere asimilacije od strane tadašnjih jugoslovenskih komunističkih vlasti podrobno opisuje obiman naučni rad istoričara dr Slavoljuba Gacovića.          

           

Tokom 60-ih i 70-ih godina prošlog veka svet se nalazi u intenzivnom razvoju. U vreme dok se u svetu najrazvijenije zemlje utrkuju u umetnosti i kulturi zasnovanih na etnologiji i tradiciji, dotle vlasti u Srbiji guše izuzetno vredno vlaško kulturološko nasleđe koje svoje korene vuče još iz najranijih perioda ljudske civilizacije, ističu u VNS-u.

I tu nevoljama nije kraj. Veliki deo vlaške populacije koji je sredinom prošlog veka odlazio na privremeni rad u inostranstvo nije se vraćao, a njihovi potomci su tamo odrastali kao građani tih država gubeći vezu i sa vlaškom kulturom, ali i sa Srbijom kao domovinom. Severoistočna Srbija je tako ostajala pusta. Ovaj talas migracije nastavio se i poslednjih nekoliko decenija.

                       

Takođe, sve do pada Berlinskog zida i početka krupnih političkih promena u Evropi problem vlaške manjine ostao je zaleđen spletom svih ovih istorijskih okolnosti.

Pad Miloševićevog režima i promene dvehiljadite godine udahnjuju novu nadu Vlasima da će se nešto popraviti. Nažalost istorija se ponavlja, Srbija ponovo ignoriše ovu temu a usvojeni zakoni se ne sprovode. U takvom okruženju 2004. nastaje Vlaška narodna stranka, a njeni osnivači bili su na čvrstom stanovištu da će Srbija u 21. veku konačno krenuti u pravom smeru.

Odmah nakon formiranja, grupacija vlaških organizacija oko tadašnje Vlaške demokratske stranke Srbije, a danas Vlaške narodne stranke i Rumunske pravoslavne crkve u Srbiji, vrši pritisak na vlast da se priznaju prava ove nacionalne manjine, podseća VNS. To rezultira i formiranjem nacionalnih saveta nacionalnih manjina, na šta je Vlaška narodna stranka u to vreme imala uticaj. Grupacija oko Vlaške narodne stranke imala je većinu u tom telu tako da je pred državnim institucijama pokrenula bitna pitanja za sudbinu vlaške manjine. Najbitnije je svakako bilo uvođenje jezika i elemenata kulture Vlaha u školski sistem Srbije, kao i pokretanje ozbiljnih projekata u vezi sa očuvanjem vlaške kulturne baštine, ističu u VNS-u.

Istovremeno Vlaška narodna stranka,  kao prodemokratski i proreformski orjentisana partija, pokušava da među većinskim partijama demokratkog usmerenja nađe „strateškog“ partnera. Pregovori međutim ne idu lako. Skoro nijedna politička opcija većinskog naroda u tom periodu nije imala dovoljno razumevanja za vlašku manjinu, uvereni su u VNS-u

Vlaška narodna stranka tako ostaje usamljena. Ipak, uprkos svim problemima nastavlja da funkcioniše i to pre svega zahvaljujući entuzijazmu rukovodstva i članstva.

Vlaška Narodna stranka je tako jedina politička organizacija iz vlaške zajednice koja je od 2004. godine učestvovla na svim lokalnim izborima u istočnoj Srbiji kao i na parlamentarnim, izuzev izbora 2016. god. Lokalni izbori 2008. god uvode odbornike tada VDSS-a u više lokalnih skupština u Boru, Boljevcu, Negotinu, Majdanpeku, Kučevu, Svilajncu i Petrovcu na Mlavi. Te godine stranka prvi put izlazi na parlamentarne izbore i osvaja blizu 8.000 glasova. Takođe 2012. god. na lokalnim izborima stranka ponavlja približno iste rezultate, koji se nažalost ne ponavljaju i 2016. Trenutno stranka ima odbornike u Boru, Žagubici i Boljevcu. U ovoj podrtanjskoj opštini učestvuje u vlasti sa koalicijom okupljenom oko Srpske napredne stranke.

Bez obzira na poteškoće kroz koje je prošla Vlaška narodna stranka nastavlja da funkcioniše i da se bori za bolji položaj vlaške manjine, a time i za bolju Srbiju. Ova politička opcija će u narednom periodu, kako najavljuje, konsolidovati svoje redove i obnoviti delovanje u svim mestima gde je to moguće. U tom svetlu je i skup u Beogradu, koji predstavlja početak organizovanih aktivnosti VNS-a u prestonici.

27.12.2017

Kako smo i zašto nastali Izbori 2012

Program Statut Lista kandidata VDSS-PRS 2012 Lista kandidata za lokalne izbore u Zaječaru Predizborni Plakati 2012 Galerija predizbornih plakata 2012  Finansijski izveštaji

Arhiva

VDSS YouToube Foto Galerija

Zaječar Bor Kučevo Majdanpek Kladovo Boljevac Petrovac na Mlavi