Program
Histats.com © 2005-2014 Privacy Policy - Terms Of Use - Check/do opt-out - Powered By Histats

©  2011 Vlaška Narodna Stranka sva prava zadržana. Bobijeva 46, 19210 Bor, tel +381 30 249 56 96, e-mail: vns.pnr@gmail.com


Početna

Učlani se u VDSS

Saopštenja za javnost

Multimedija

Kontakt

-Program



VDSS na You Tube

Lokacije

-Statut



Fotogalerije

Adrese:

O nama





-Bor

-Kako smo i zašto nastali





-Zaječar

-Izbori 2012





-Boljevac

Dokumenta





-Kladovo

-Statut





-Svilajnac

-Program





-Žagubica

-Finansijski izveštaji





-Petrovac na Mlavi






-Negotin






-Kučevo






-Majdanpek






-Čuprija






-Požarevac

VDSS na Yuo Tube, pogledajte video snimke aktivnosti Vlaške demokratske stranke. Log in Finansijski izveštaj za 2015 god.

Program


Na osnovu člana  21.st1. tačka 1 i 2  Statuta Vlaške demokratske stranke Srbije, Skupština Vlaške demokratske stranke Srbije, u Boru,  na sednici održanoj 11.12.2010.godine usvojila je

 

PROGRAM  

VLAŠKE  DEMOKRATSKE STRANKE SRBIJE


 

1. UVODNE NAPOMENE


U proteklom istorijskom razdoblju sve vrednosti evropske demokratije u odnosu na Vlahe su bile dostupne samo u onoj meri u kojoj su oni pristajali na svoju negaciju kao etničkog entiteta. Njihovo ponašanje je moglo da se toleriše samo u meri u kojoj ne ističu i želju o svom etničkom preživljavanju, odnosno o zaustavljanju državne i nacionalne politike njihove totalne asimilacije i utapanja u većinski narod. To je odudaralo od onoga što je promovisano u odnosu na sve druge etničke entitete u našoj zemlji, na primer posle II svetskog rata.


Posle pripajanja Srbiji u XIX veku istočnih delova ove zemlje (delovi Vidinskog pašaluka), sedamdeset godina su Vlasi u Kneževini i Kraljevini Srbiji službeno popisivani kao Rumuni, kako u tim novopripojenim nahijama tako i u onima koje su postale deo Srbije još u XIII veku (delovi Beogradskog pašaluka).


U današnje vreme etnička identifikacija Vlaha od strane državnih organa prihvata se pod ovim nazivom, kako je u poslednjih 100 godina zvaničnim sredstvima formirana i menjana njihova svest. Ova pojava na zvaničnom nivou u Srbiji nastala je izgleda u vezi sa promenom imena susedne kneževine Vlaške u Rumuniju, kada su prekodunavski Vlasi u toj istorijskoj Vlaškoj, za ceo svet postali prihvaćeni po svom samosvojnom nacionalnom imenu – Rumuni. Tako je u Srbiji ponovo zvanično upriličen stari, arhaični i tradicionalni slovenski naziv za ovaj narod – Vlasi. Nije više uvažavan sopstveni naziv samih pripadnika koji znači i zvuči – Rumuni. To je imalo ozbiljne kulturne konsekvence udaljavanja ovdašnjih Vlaha od sopstvenog jezika i njegove književne norme.


Ovim programom se insistira na jednakim pravima za ovaj narod dualnog imena sa obe strane Dunava, prepuštajući nomenklaturnu unifikaciju imena budućem vremenu i kulturnom razvoju ovog etnosa južno od Dunava. Ostavljeno je samim članovima vlaške zajednice ponaosob preferiranje oblika jednoznačnog imena (Vlasi ili Rumuni) na jeziku većinskog naroda koji će da koriste. Pritom se naglašava da takva etnonimska različitost postoji i u odnosu na druge narode oko nas.  Mogu se o tome navesti primeri Grka, Ugra, Albanaca, Cigana, Nemaca, koji su za sebe Heleni, Mađari, Šiptari, Romi, Deutsch-i.


Očigledno je da je negativnom razvoju vlaškog identiteta i kulturno-prosvetnog zaostajanja kumovala politika sa idejom «jedan narod, jedan jezik, jedna vera», koja se uobičajeno identifikuje sa pruskom koncepcijom nacije. Ta se pojava proširila na sve novostvorene balkanske države posle raspada turske imperije na Balkanu. Time je vlaški nacionalni osećaj potisnut, negde je jedva tolerisan, a na nekim prostorima je stavljen van zakona.


Ponovila se praksa koja je do kraja XIX veka postojala u odnosu na transilvanske i banatske Rumune, odnosno Vlahe (na mađarskom: Olahi), kada je rumunski narod na tim prostorima označavan kao «tolerisani» u odnosu na ostale «punovredne» istorijske narode (Mađari, Sasi i Sekelji).


Napominje se da je samosvojno ime ovih transilvanskih Vlaha ili Olaha Rumân, tj. Rumun. Rečju, isto kao i kod Vlaha u Srbiji, zatim kod Vlaha u severnoj Bugarskoj ili kod Vlaha u Albaniji u okolini Valone. To je i prirodno jer se radi o etnosu sa istim etničkim poreklom, jezikom i tradicijama.    


U novije vreme ova spoznaja je pod tenzijom događanja u vezi sa tranzicijom na balkanskom prostoru, koja još uvek traje posle pada gvozdene zavese. Susret pripadnika severnog i južnog «vlaškog» ogranka preko ekonomskih emigranata sa prostora Rumunije, iznedrio je mnoga loša iskustva i posejao nove sumnje i ograde o njihovoj istorodnosti. Tome su razlozi u udaljenim vrednosnim obrascima kod ova dva sveta, koji se nadovezivao na različitost kulturnog razvoja i školskog obrazovanja.


U suštini to je razlog za odricanje zajedništva koje se pojavilo kod mnogih istočnosrbijanskih Vlaha u odnosu na savremene Rumune, jer Vlasi uglavnom nisu ni sreli pravi rumunski nacionalni reprezentativni uzorak u korpusu ovih emigranata, već njihov polu-svet. Međutim, pravi zaključci mogu da se temelje samo na osnovu celokupnog zajedničkog istorijskog iskustva i tradicije a ne na osnovu nepoćudnog ponašanja pojedinaca u ovom vremenu, u čemu dominiraju predrasude, neznanje, zle namere i veštački stvorene barijere.


Na strani, pak, zvaničnog mišljenja većinskog naroda, nametnuti rascep (dihotomija) u razumevanju i korišćenju dvojnog naziva za Vlahe davno je postao pravilo u našoj zemlji, koje se zadržalo sve do danas.


Ovde možete preuzeti Program VDSS-a u celosti: download