Predrag Balašević, predsednik VNS, odbornik u SO Bor i član NSV:
VUČIĆU VERUJEMO, OSTALIMA…
Na sastanku sa Aleksandrom Vučićem, premijerom Srbije, dobili smo uveravanje da SNS neće uzeti učešće na izborima za NSV. Mogu samo da pohvalim agilnost sadašnjeg predsednika opštine. Posećuje sela, javna preduzeća, što je kvalitetna promena u odnosu na Nebojšu Videnovića. Još uvek niko ne kontroliše načelnika Opštinske uprave, i to je, po meni, glavni problem u Opštini.
Kako, po Vašoj proceni, ide priprema za predstojeće izbore za nacionalne savete?
- Vlaška narodna stranka još nije donela odluku hoće li učestvovati na izborima za Nacionalni savet Vlaha (NSV). Čekamo da se malo izbistri situacija na terenu. Ono što mi trenutno vidimo je da Socijalistička partija Srbije (SPS) i deo Srpske napredne stranke (SNS), oličen u nekim poslanicima i nekim članovima Glabnog odbora (GO), pripremaju svoje liste za ove izbore, koji će biti održani 26. oktobra. Na sastanku sa Aleksandrom Vučićem, premijerom Srbije, održanom na Borskom jezeru, dobili smo uveravanje da SNS neće uzeti učešće na izborima za NSV. Nažalost, na terenu to nije tako, i, bar kako se meni čini, deo poslanika i članova GO koji su “bliži“ krilu Tomislava Nikolića, poput poslanika Milinka Živkovića iz Bora, Slobodana Perića iz Petrovca na Mlavi i člana GO Drgana Balaševića iz Boljevca. Oni uveliko rade kampanju na terenu i formiraju listu.
Da li Vi to kažete da se ne poštuje Vučićevo obećanje?
- Zbog premijerovog puta u Kinu, odložen je moj sastanak sa njim, ali će do njega doći. Očekujem da će njegov stav biti mnogo jasniji i da će ostati pri njemu. To je za vlašku manjinu veoma bitno, jer u suprotnom u takvom izbornom procesu nećemo učestvovati. Ako stranke većinskog naroda, kroz bilo koju formu, uzmu učešće i uđu u trku sa manjinskim narodom to onda nema nikakvog smisla. Ali, lično verujem Vučiću, i sa odlukom ćemo sačekati do 21. septembra.
Bili ste član NSV u ovom mandatu. Kako ocenjujete rad Saveta?
- Da budem iskren, nisam uzimao previše učešća u radu NSV u ovom mandatu. Nisam se slagao sa politikom koju on vodi. Razlike, pa i sukobi, tiču se jezika naše zajednice. Mi smo zastupali tezu da jezičko pitanje Vlaha ne može biti političko pitanje. To može da bude samo naučno pitanje. Zbog toga nismo želeli da učestvujemo u procesu koji će dovesti do urušavanja i ruženja vlaškog jezika, što se već uveliko i dešava. Poslednja faza će biti njegovo praktično nestajnje. Ne može ginekolog, ili profesor fizike, ili profesor muzičkog vaspitanja da standardizuje jezik. Nedopustivo je da se diplome vlaškog govora dele u jednoj piceriji u Negotinu. Postoje institucije u ovoj državi koje time trebaju da se bave.
Terminološki gledano, najpre ste govorili vlaški jezik, pa vlaško-rumunski. Je li sledeće samo rumunski, i zbog čega se onda vaša opcija ne kandiduje u korpusu Nacionalnog saveta Rumuna, već participira u vlaškoj opciji?
- Ovo je izuzetno komplikovan problem i nije ga lako razumeti. Naša braća, Rumuni, u Banatu imaju škole, imaju sve institucije koje imaju i ostale nacionalne manjine u Srbiji. Njihov problem je smanjenje populacije. Mi u Timočkoj Krajini od toga nemamo ništa. Zato smatramo da naše mesto jeste u NSV a ne u NSR, koji teško može razumeti ovdašnje probleme. Naš zadatak je da sva stečena prava sprovedemo u praksu.
Činjenica je da su se Vaši sunarodnici na poslednjem popisu u daleko većem broju izjasnili kao Vlasi a ne Rumuni.
- Upravo tako. Znate, kada je jedan narod istorijski prihvatio termin Vlah na srpskom jeziku i 90 odsto Vlaha ga danas i koristi, a na svom maternjem jeziku koristi termin Rmn, što je sinonimija za jedan isti jezik-a to je rumunski. Zato i koristimo terminološki opciju vlaški-rumunski. Činjenica je da je kod Vlaha još uvek nacionalna svest vrlo niska, zbog mnogih istorijskih okolnosti. Zato je za ceo ovaj proces potrebna pomoć i razumevanje države Srbije i pomoć države preko Dunava, od koje, takođe, naša zajednica očekuje pomoć.
Neki bi rekli da nastojite da rumunizujete NSV?!
- To je stav one druge strane, koja nas sve ove godine optužuje za rumunizaciju. Uprkos tome, i dalje smatram da je naše mesto u NSV, jer tu Vlasi vide sebe. To je, u postojećim uslovima, i normalno, jer građani nemaju nikakve informacije, nikakvo saznanje o sebi, o svojoj istoriji, o svom jeziku i svojoj prošlosti. Da ovog trenutka sprovedete anketu među vlaško stanovništvo, da kažu nešto o svojoj istoriji, kulturi, jeziku, dobili biste vrlo šture odgovore, ili, još gore, ne biste dobili nikakav odgovor. A da to isto pitate nekog Crnogorca u Srbiji, on bi znao svoju lozu još iz 16-17 veka. Tu se vidi koliko Vlasi imaju praznine u svojoj istoriji i puko je čudo što smo sačuvali svoj jezik, kulturu i tradiciju.
Nedavno je održan sastanak premijera Srbije i Rumunije na Borskom jezeru, kome ste i Vi prisustvovali. Šta je na tom sastanku dogovoreno?
- Čudno je da naši lokalni mediji nisu uzeli više učešća na tom skupu. Recimo, po mom mišljenju, RTV “Bor“ je taj događaj veoma šturo propratila. Sam nivo delegacija obe države daje tom sastanku veliku težinu. Mislim da je to jedan pozitivan korak. Malo me iznenadilo istupanje i evidentna nezainteresovanost Ivice Dačića, ministra inostranih poslova, koji ni kao premijer Srbije nikada nije imao vremena da nas primi i sasluša naše stavove. Nasuprot tome, Vučić je iskazao posebno interesovanje, aktivno je učestvovao u razgovorima i bio vrlo pozitivan. Ostaje da se vidi hoće li se od svega dogovorenog nešto i realizovati. A dogovoreno je rešavanje pitanja rada NSV, pitanje školstva i odnosa na nivou dveju crkava.
Hoćeli se, onda, za 50 godina ovde govoriti rumunski?
- Ako se uvede jezik u školstvo, onda postoji mogućnost da se naš jezik sačuva. U suprotnom, ne samo da se neće govoriti književna norma rumunskog jezika, nego se za 50 godina neće očuvati ni naš lokalni govor. A mi i danas govorimo na rumunskom jeziku, što vam mogu potvrditi svi kompetentni sagovornici iz oblasti jezičke kulture, što će vam potvrditi i svaki lingvista iz SANU. Vlaški jezik jeste rumunski jezik, jer pripada grupi romanskih jezika. Ne što to tvrdi Predrag Balašević, već što ta činjenica ima svoje uporište i u naučnom pogledu.
Kao pripadnik vladajuće koalicije u Boru, pre 4-5 godina, obećali ste Gornjancima stalnog lekara u selu a dobili su samo još jednu crkvu-rumunsku. Šta je po vama prioritet: crkva ili bolja zdravstvena zaštita, putevi, voda…?
- Po meni je prioritet sve ono što žele građani. Građani žele lekara, ali, nažalost, nisu ga dobili zbog loše politike koja je vođena u Zdravstvenom centru u Boru. Deo građana u Gornjanu želeo je i sveštenika na svom jeziku, i dobili su crkvu. I ja tu ne vidim ništa loše. Ne vidim ništa loše i što se džamija gradi u Boru, ali mi izuzetno smeta kada čujem da određenim ljudima ovde smeta kada se gradi još jedna pravoslavna crkva. To po zakonima ove države niko ne može da zabrani.
Zar nije dovoljna jedna pravoslavna crkva u svakom selu? Zar u njoj ne mogu da budu bogosluženja na dva jezika?
- Pravo pitanje je zbog čega je u prošlosti i zbog čega i danas takvo bogosluženje Srpska pravoslavna crkva (SPC) u postojećim crkvama brani? Možda nije najbolji, ali je ovo, svakako, način da se obezbedi da verski obredi budu na maternjem jeziku. Neću nikada izgubiti snagu i volju da pričam da smo mi lojalni građani, da poštujemo i volimo svoje komšije sa kojima živimo. Drugo je pitanje, otkud pravo SPC da bilo šta uskraćuje građanima koji su kroz razne samodoprinose gradili, održavali i renovirali te crkve po selima?
Prihvatili ste da budete, zajedno sa Draganom Markovićem iz DSS-a, član komisije za tenderski izbor najpovoljnijeg dobavljača uglja za borsku Toplanu. Jesu li Borani dobili ono što će platiti?
- Evo ja ću vam dati kopiju zapisnika. Marković i ja smo imali veliku zamerku, ne na proces tendera, već na način programa nabavke koji je sačinio mendžment Toplane. Tim programom je sve usmereno prema određenom dobavljaču. To je i do sada bilo tako. I meni je jasno da je vlast Markovića i mene uzela tamo da bismo, na neki način, bili alibi i dokaz da je sve bilo u savršenom redu. I, evo potvrđujem da je ispoštovano sve što je unapred bilo napisano u tenderu.
Kako kao odbornik i lider jedne opozicione stranke ocenjujete rad aktuelene lokalne samouprave u Boru?
- Dovoljno je da pođemo od “krnjeg“ Opštinskog veća. Očigledno je da oni time demonstriraju da im taj organ uopšte nije važan. Ukupno gladano, od samog početka je Živorad Petrović sa mesta predsednika opštine davao neku nadu da će se neke stvari promeniti. Sam je izjavio da mu se diže kosa na glavi kada vidi koliko ima nepravilnosti i nezakonitih radnji. Ali, očigledno je da se tu ništa nije promenilo. Od rada Opštinske uprave, preko javnih preduzeća. Mogu samo da pohvalim agilnost sadašnjeg predsednika opštine. Posećuje sela, javna preduzeća, što je kvalitetna promena u odnosu na Nebojšu Videnovića, koji je samo sedeo u svojoj kancelariji, nikoga nije primao, ni sa kim nije razgovarao, a izgleda da ništa nije ni radio. Kod Petrovića se vidi mnogo veća volja i energija, ali mi želimo da vidimo rezultate. Još uvek niko ne kontroliše načelnika Opštinske uprave, i to je, po meni, glavni problem u Opštini. Ajde, pred nama je još vremena pa ćemo videti. Imaće našu podršku za sve pozitivno što želi da uradi
Tekst vesti pruzet sa informativnog sajta Bor-Sve
Histats.com © 2005-2014 Privacy Policy - Terms Of Use - Check/do opt-out - Powered By Histats
