© 2011 Vlaška Narodna Stranka sva prava zadržana. Bobijeva 46, 19210 Bor, tel +381 30 249 56 96, e-
|
|
||||
|
|
||||
|
|
|
|
||
|
|
|
|
||
|
|
|
|
||
|
|
|
|
||
|
|
|
|
||
|
|
|
|
||
|
|
|
|
||
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Proslava dana Rumunije u severoistočnoj Srbiji uz radne sastanke i Vlaško veče
Povodom ujedinjenja Rumunije i Transilvanije koji se formalno odigrao 1 decembra 1918 godine, ovaj dan je proglašen rumunskim nacionalnim praznikom. Tim povodom, 1 decembar je proslavljen i od strane Rumuna(Vlaha) severoistočne Srbije u Boru organizovanjem svečanosti -
Narodna skupština u Alba Juliji, koja se sastojala od 1228 delegata i podržana od strane 100.000 ljudi, usvojila rezoluciju kojom se osigurava ujedinjenje svih Rumuna u Transilvaniji i Banatu sa Rumunijom.
1. decembra 1918. Vasile Goldiš pročitao je rezoluciju Unije: "Narodna skupština svih Rumuna iz Transilvanije, Banata i Mađarske sazvana preko svojih predstavnika u Alba Juliju, 18. novembra do 1. decembra 1918. godine i donela dekret o ujedinjenju Rumuna i svih teritorija naseljenih njima sa Rumunijom. Skupština posebno proglašava neotuđivo pravo rumunske nacije na čitav Banat, između Mureša, Tise i Dunava. "
Bio je to razlog i ove godine da se u Srbiji obeleži ovaj veliki dan za sve Rumune ma gde god da bili. Rumuni/Vlasi u Srbiji ovaj datum obeležavaju zadnjih 10 godina. Uz veliki broj zvanica iz Srbije i Rumunije proslava je počela intoniranjem „Probudi se Rumune...“ rumunske himne i „Bože pravde“ srpske himne.
Na ovaj praznik o položaj Rumuna/Vlaha danas u Srbiji govorio je Bojan Aleksandrović, administrativni vikar timočki i Protojerej Priobalne Dakije.
Skoro 100 godina od nastanka sadašnje Rumunije o pravima Rumuna/Vlaha govorio je i dr Predrag Balašević, predsednik Vlaške narodne stranke.
Ove godine je Timočku krajinu po drugi put posetio šef Grupe senatora Socijaldemokratske partije u rumunskom Senatu, Šerban Nikolae. Zajedno sa svojim partijskim kolegom Kristiem Šerbanom posetio je Rumunski pravoslavni protoprezviterat u Negotinu i manastirski kompleks u Malajnici. Sa ocem Bojanom je razgovarao o problemima koje Rumunska pravoslavna crkva i njeni vernici imaju u Srbiji i načinima na koji država Rumunija može direkno da pomogne a gde u saradnji sa srpskom državom.
Sledeće mesto posete je bio Odbor za ljudska prava Negotin i tu se rumunska delegacija informisala o aktivnostima Odbora, projektima koje Odbor ima u okviru Mreže Odbora za ljudska prava u Srbiji CHRIS i o projektima sa rumunskim Ministrastvom za prekogranične Rumune. Dušan Prvulović je izvestio goste o kršenju ljudskih prava koje pokazuju izveštaji Kancelarije pravne pomoći Odbora, o problemima u informisanju zajednice uopšte, kao i o problemima informisanja na rumunskom jeziku.
Drugi dan posete rumunska delegacija je započela posetom Boljevcu zajedno sa rukovodstvom Vlaške narodne stranke, gde su se sastali sa članovima ove stranke iz opštine Boljevac. Bio je to značajan sastanak pošto je u Boljevcu Vlaška narodna stranka u vlasti sa Srpskom naprednom strankom. Govorilo se o prednostima koje se već osečaju u ovoj večinskoj rumunskoj/vlaškoj opštini. Kompletno rukovodstvo boljevačke opštine i Vlaške narodne stranke se nalazilo u Miovenima, bratimljenom rumunskom gradu sa Boljevcem, na obeležavanju 1. decembra, tako da je izostala poseta predsedniku opštine Boljevac.
U centrali Vlaške narodne stranke senatora Šerbana Nikolaia sačekalo je uže rukovodstvo Vlaške narodne stranke. Govorilo se o saradnji dveju stranaka, kao i problemima koje postoje kako za zajednicu tako i za rumunske/vlaške organizacije.
Posle kratkog predaha goste je sačekao treći sastanak tog dana i to sa predstavnicima Kongresa Vlaha Srbije. Ovde je bukureštanska delegacija bila pojačana parlamentarcima Socijaldemokratske partije iz Drobete Turnu Severina, senatorom Livium Mazilum i poslanikom Aleksandrum Balaneskum. Na sastanku su više učestvovali u diskusiji oni predstavnici Kongresa Vlaha Srbije koji do sad nisu imali prilike da se sretnu sa gostima prilikom više susreta ove godine. Govorili su o stanju u društvu i posebno u zajednici kao i o problemima koje studenti imaju prilikom upisa fakulteta u Rumuniji.
Kada je reč o tome šta se govorilo na ovom susretu i o samom obeležavanju Velikog ujedinjenja, TimocPress je zabeležio nekoliko izjava.
Senator Šerban Nikolae je posebno naglasio zadovoljstvo što je ponovo u Timočkoj krajini, žao mu je bilo što mu vreme nije dozvolilo da se prošeta i po selima ali je ostvario glavnu želju da praznik dočeka sa rumunskom zajednicom u severoistočnoj Srbiji.
Senator Liviu Mazilu je naglasio da dolazak predstavnika rumunskog parlamenta na ovu svećanost u Boru je dovoljan znak da timočki Rumuni imaju podršku Rumunije.
Poslanik Aleksandru Balanesku je ukazao da je 1. decembar nacionalni praznik svih Rumuna pa i timočkih a da su timočki Rumuni podjednako dobri i vredni kao i svi Rumuni.
Dr Predrag Balašević jedan od domačina svećanosti “Rumunsko veče” gde se zajedno obeležava jedan od najvećih državnih praznika Rumunije, rekao je da ovdašnji Rumuni trebaju da budu ponosni na sebe kao Rumune, ponosni na svoj rumunski jezik, kulturu i identitet. Da ovo veče pokazuje “našu sličnost sa Rumunijom”.
Sala Hotela “Albo” je popunjena gostima koji su za svećanom večerom uživali uz rumunsku muziku. Specijalni gost bila je rumunska interpretatorka narodne muzike Anika Gancu.
27.12.2017