Histats.com © 2005-2014 Privacy Policy - Terms Of Use - Check/do opt-out - Powered By Histats

©  2011 Vlaška Narodna Stranka sva prava zadržana. Bobijeva 46, 19210 Bor, tel +381 30 249 56 96, e-mail: vns.pnr@gmail.com

09.09.2015

Misija OEBS u poseti Vlaškoj Narodnoj Stranci septembra 2015 god.

Dana 09.09.2015. predsednik Vlaške Narodne Stranke Predrag Balaševic sa svojim saradnicima, Dragišom Kostadinovićem predsednikom političkog saveta i Miroslavom Grujićem, predsednikom izvršnog odbora stranke, primili su zamenika sefa misije OEBS u Srbiji,  Majkla Ujeharu i njegove saradnike, Milicu Rodić, Nacionalnog službenika na programu, i Ivanu Milatović, Nacionalnog službenika za politička i pres pitanja. Zamenik šefa misije OEBS-a želeo je da se informiše o trenutnom stepenu ostvarenja manjinskih prava vlaške zajednice u Srbiji. Predsednik Balašević je izneo nezadovoljstvo i zabrinutost zbog nepoštovanja manjinskih prava Vlaha i nezainteresovanost vlasti iz Beograda da se to stanje popravi.

Danas su Vlasi jedina manjina u Srbiji gde deca ne izučavaju svoj maternji, rumunski jezik u školama, nemaju informisanje na rumunskom jeziku dok njihova Rumunska pravoslavna crkva ima neravnopravan tretman pred zakonom u Srbiji i izložena je diskriminaciji. Srpske vlasti posebno osmišljenom medijskom propagandom odvraćaju Vlahe od Rumunske Pravoslavne Crkve i promovišu Srpsku Pravoslavnu Crkvu. Ova primitivna propaganda podržana je delovanjem lokalnih vlasti koje sprečavaju gradnju verskih objekata RPC ali i funkcionisanje rumunske crkve. Ovakvo ponašanje je protivno i zakonu i ustavu, međutim nadležne institucije ovo ne sprečavaju, već otvoreno prepuštaju odlučivanje Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi stavljući tako jednu religijsku zajednicu ne samo u povlašćeni položaj u odnosu na drugu veći otvoreno krše ustav i zakone sopstvene zemlje. Za ovo u institucijama Srbije niko nije do sada odgovarao.

Rumunskoj pravoslavnoj crkvi se ne izdaju građevinske dozvole za gradnju objekata u istočnoj Srbiji a Vernici su izloženi pritiscima, Srbija u ovom slučaju ne poštuje elementarna građanska prava na slobodu veroispovesti čime se vrši teška diskriminacija Vlaha. Predstavnicima OEBS je preneto da VNS ne priznaje Vlaški Nacionalni Savet zbog načina na koji je izabran i da on danas ne reprezentuje vlašku manjinu već političke partije većinskog naroda kroz svoje predstavnike u savetu. Takođe VNS naglašava da se o odnosu na Vlašku manjinu u istočnoj Srbiji gaze principi na kojima je građena EU i da je to očigledan pokazatelj stvarne namere Srbije i njene politike. Srbija nije iskrena u nameri da principe EU primeni u našoj zemlji a na primeru vlaške manjine se to najlakše uočava.

Predstavnici Vlaške Narodne Stranke su upozorili delegaciju OEBS-a da se ovakvim ponašanjem prema vlasima Srbija otvoreno ruga, ismeva i ponižava osnovne principe demokratije i ljudskih prava na kojima se temelji EU, kojoj, barem na rečima želi da pristupi.

Gosti su zatim, upoznati sa načinom kako država danas preko Ministarstva prosvete pomaže VNS da manipuliše vlaškim jezikom kroz nekakvu standardizaciju koja nijedna zvanična i kompetentna institucija ne podržava, kroz štampanje knjiga koje na jedan grub način ponižava Vlaški jezik i izvrće ga ruglu i ismejavanju, i kroz sveopšte obesmišljavanje celog koncepta manjinskih prava koja se i u ovom slučaju od strane Srbije neodgovorno shvataju.

Predstavnicima OEBS-a je naročito bilo zanimljivo kako su rumunski(vlaški) govori u istočnoj Srbiji, proglašeni za poseban jezik koji nije rumunski, a zatim je prepušteno nekompetentnim ljudima da se time bave. Tako se kao inicijatori stvaranja tzv “vlaškog jezika” pojavljuju Časlav Radukanović iz sela Bukovče kod Negotina po zanimanju nastavnik muzičkog, Slobodan Golubović nastavnik fizike iz sela duboka kod Kučeva i Siniša Čelojević iz Prahova kod Negotina, po struci ginekolog. Takođe je za potrebe stvaranja “vlaškog jezika” bez ikakvih stručnih merila sastavljena i posebna azbuka u ćiriličnoj verziji i abeceda u latiničnoj, koje se promovišu kao tzv. “vlaško pismo”. Sve ovo je promovisano u negotinskoj piceriji “Apollo”, gde su predavačima za “vlaški jezik” odnosno vlaški govor, dodeljivani sertifikati.

Ovaj postupak je zdušno podržao Vlaški Nacionalni Savet koga predvodi Socijalistička Partija Srbije. Ovako osmišljen “maternji jezik Vlaha” nudi se učenicima vlaške nacionalnosti uz svu podršku školskog sistema dok se rumunski izbegava, što predstavlja očiglednu zloupotrebu vlasti protiv Vlaha u Srbiji.

Zbog ovakvog otvorenog ponižavanja rumunskog kulturološkog nasleđa, jezika i vlaške manjine, Srbija praktično vređa Rumuniju i rumunski narod bez ijednog ozbiljnog razloga. Rumunija na ovo javno ne reaguje i u svim izjavama preovladava ton prijateljskih odnosa. Ipak nepoverenje koje je Srbija izazvala u Rumuniji  isuviše je veliko da bi bilo prevaziđeno u nekom kraćem vremenu. Rumunija stoga više nema iluzija da Srbija  iskreno želi da razvija dobrosusedske odnose, niti veruje da je ovakva Srbija sposobna da vodi iole ozbiljnu politiku u ovom domenu. Može se reći da su odnosi dve zemlje faktički trajno poremećeni a izazvano nepoverenje veliko.

Ovome su međutim umnogome doprineli upravo oni kojima je interes da se ovakvi problemi ne pojavljuju, a to su pre svega institucije EU i SAD. Nažalost njihove diplomatije su se neodgovorno ponele prema ovoj temi smatrajući to marginalnim i nebitnim, što  za EU i SAD uistinu i jeste. Međutim, ovde je ključno to što se radi o očiglednom kršenju temeljnih principa i EU i SAD sa kojom njihove diplomatije ovde nastupaju. Svako kršenje princima veoma je opasno, jer ti principi predstavlju temelj na kome se zasniva snaga i uticaj ovih geopolitičkih faktora, problem kršenja principa nije ni na koji način vezan za vlašku manjinu, ali je u njenom slučaju pokazatelj haosa u kome se nalaze “flijale” EU institucijea i njeni interesi na Balkanu. Dok SAD kao relativno novi ”igrač” u regionu, i još uvek nedovoljno iskusan u ophođenju sa balkanskim zemljama, ne uzima u obzir dovoljan broj faktora na terenu, što uvek nosi rizik od nepredvidivih posledica.

Vlasi su ponovo kolateralna šteta kako retrogradnih regionalnih politika tako  i strategija velikih sila. Nakon  drugog svetskog rata ponašanje Srbije prema Vlasima, uključujući i naprasno  “preimenovanje” Rumuna južno od Dunava u novu narodnost tzv. “Vlahe” pravdano je često time da je kompaktno rumunsko stanovništvo u istočnoj Srbiji, produžena ruka SSSR-a peko komunističkog režima u matičnoj Rumuniji. Ovakve  naravno  neopravdane pretpostavke, bile su forsirane od retrogradnih organizacija u Srbiji sa mnogo mračnijim ciljevima prema Vlasima nego što je to obezbeđenje istočne granice.

Danas su Vlasi opet u fokusu visoke politike jer Srbija koja je u ovom momentu društveno i politički  orjenisana suprotno od EU, odnosno od ciljeva koje sama proklamuje, pokušava da iz svoje zone uticaja eliminiše ili kontroliše sve one koji su bliski idejama EU ili SAD. Na Vlahe se tako gleda kao na opasan “pro-zapadni” element, naročito “pro-američki”, nakon okretanja Rumunije strateškom partnerstvu sa SAD. Tako su Vlasi sada u ovom pogledu postali nezgodan faktor i moguća poluga uticaja SAD preko susedne Rumunije na prilike u Srbiji. Tu se jasno vidi da ovakvim ponašanjem Srbija zapravo ne želi pilaz prozapadnoj politici već naprotiv. Sa druge strane i SAD i EU ne mare za Vlahe jer  im ne predstavlju  potencijal vredan pažnje.

Situacija u kojoj se Vlasi nalaze jasan je indikator da  postoji problem koji znatno nadilazi njihova građanska prava.

Niti su Vlasi sprovodili politiku SSSR u istočnoj Srbiji niti su sada bitan faktor na mapi SAD ili EU. Međutim, asimilacija i gubitak identiteta se nesmetano odvija sve vreme, tako vidimo stvarne razloge potiskivanja i ignorisanja njihovih problema i zahteva od strane Srbije.

Na sastanku sa OEBS-om naglašeno je da Srbija treba da poštuje protokol koji je potpisala 01.03.2012 u Briselu sa Rumunijom i koji se odnosi upravo na ova pitanja, jezika u skoli, mass-medijima na rumunskom, predstavljanje u parlamentu kao i rešavanje problema Rumunske pravoslavne crkve.

Školski sistem Srbije je više puta ignorisao zahteve vlaških organizacija i roditelja da se u školama organizovano ponude časovi rumunskog jezika kao maternjeg jezika vlaške manjine. Školske uprave su izbegavale ovu obavezu i bahato su se ponašale prema roditeljima. Vlaške organizacije su više puta uspešno obavljale anketiranje roditelja za rumunski jezik, mada je time trebalo da se bavi ministarstvo i Škole, nažalost ove ankete su uglavnom bile ignorisane od strane Obrazovnog sistema Srbije.

Zbog svih ovih nedoslednosti i neomogućavanju Vlasima elementarnih manjinskih a time i građanskih prava, Rumunija sve ćešće upućuje prigovore Srbiji na nepoštovanje preuzetih obaveza. Odbijanje Srbije da primeni sporazume u skladu sa principima EU može dovesti do problema u pristupanju Srbije EU tokom otvaranja ključnih poglavlja u pregovorima kao i tokom pregovora o pristupanju, odnosno do blokade istih od strane Rumunije što je sve izvesnije, jer Rumunija insistira na sprovođenju ovih obaveza.

Rukovodstvo Vlaške Narodne Stranke stoji na stanovištu da se ovi principi moraju poštovati, ali da ovaj problem nije pre svega puko ispunjavanje nekih normi već ozbiljna potreba Srbije odnosno dela njenih građana vlaške nacionalnosti. S te strane ovaj će problem ostati aktuelan nezavisno od toka pregovora EU-Srbija, jer se pre svega tiče iskrenih dobrosusedskih odnosa a ne administracije u Briselu.

Nakon posete Vlaškoj Narodnoj Stranci, delegacija OEBS je posetila Protopopijat Rumunske(Vlaške) Pravoslavne Crkve u Negotinu gde se sastala sa Protojerjem Bojanom Aleksandrovićem.  

Kako je nastajao “vlaški jezik”, kratak rezime obuke i izdavanja sertifikata nastavnicima za tzv ”vlaški govor” u piceriji “Apollo” u Negotinu.

Intervju sa domaćinima posete, predstavnicima Vlaške  Narodne Stranke i Rumunske Pravoslavne Crkve.

Kako smo i zašto nastali Izbori 2012

Program Statut Lista kandidata VDSS-PRS 2012 Lista kandidata za lokalne izbore u Zaječaru Predizborni Plakati 2012 Galerija predizbornih plakata 2012  Finansijski izveštaji

Arhiva

VDSS YouToube Foto Galerija

Zaječar Bor Kučevo Majdanpek Kladovo Boljevac Petrovac na Mlavi