© 2011 Vlaška Narodna Stranka sva prava zadržana. Bobijeva 46, 19210 Bor, tel +381 30 249 56 96, e-
|
|
||||
|
|
||||
|
|
|
|
||
|
|
|
|
||
|
|
|
|
||
|
|
|
|
||
|
|
|
|
||
|
|
|
|
||
|
|
|
|
||
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Vlaške/Rumunske organizacije na skupu u Murešu zatražili hitno povlačenje rumunskog konzula Iuliana Nicua sa službe u Srbiji
U ponedeljak 11 avgusta otpočeo je sa radom u svom 12-
Rumune/Vlahe iz Srbije na ovom skupu predstavlju aktiisti i predstavnici Vlaških organizacija iz istočne Srbije i Vojvodine dr Predrag Balašević ispred Vlaške Narodne Strane, Dušan Prvulović ispred odbora za ljudska prava CHRIS iz Negotina, Zaviša Žurž predsednik Ariadne Filuma i Stevan Mihajlov ispred Zajednice Rumuna Srbije iz Vojvodine.
Na otvaranju skupa održana je verska služba u manastiru “Adormirea Maicii Domnului”. Službu je održau Arhiepiskkop Kovašne i Hargite arhiepiskop Ioan Sejan. On je istakao da je skup posvećen pre svega problemima rumuna i rumunske manjine, ali da u skladu sa pretežno hrišćanskim duhom Rumuna, nije usmeren ni protiv koga.
Predstavnici vlaških/rumunskih organizacija su na skupu izneli svoje zalaganje za očuvanje identiteta, predstavili su problem vlaške/rumunske zajednice u Srbiji i zatražili veće angažovanje Rumunije i pomoć oko očuvanja identiteta ove zajednice u Srbiji. Iznete su činjenice da rumunska/vlaška populacija naročito u istočnoj Srbiji, nema elementarna manjinska prava, ali samim tim ni neka osnovna građanska kao što su, pravo na slobodan izbor religijskog udruživanja, pravo na maternji jezik, pravo na službenu upotrebu jezika, pravo na kontrolu nad sopstvenim medijima i sl. Ova zajednica je izložena velikim pritiscima da se ponaša u skladu sa voljom pojedinih delova državnog aparata Srbije a ne u skladu sa svojim potrebama. Mnogobrojni incidenti koji su ostali nerešeni potvrda su otpora države da Vlasima/Rumunima omogući elementarna manjinska prava odnosno sva građanska prava i tako Vlahe/Rumune svrsta u red ravnopravnih građana Srbije. Što oni očigledno još uvek nisu. Ovde je ponovo naglašen negativni pokušaj Srbije da veštački podeli na Vlahe i Rumune inače kulturološki i jezički jedinstvenu rumunsku manjinu u Srbiji.
Predrag Balašević je insistirao na hitnom povlačenju iz Srbije rumunskog Konzula Iuliana Nicua zbog njegovog delovanja protiv interesa rumunske/vlaške manjine a naročito u istočnoj Srbiji. Od dolaska u Srbiju i otvaranja generalnog konzulata republike Rumunije u Zaječaru konzul Nicu se umešao u aktivnosti vlaških/rumunskih organizacija sa očiglednom namerom da im naškodi. Iulian Nicu vodi otvorenu antirumunsku politiku u istočnoj Srbiji naročito u odnosu na interese rumunske/vlaške manjine. Mada mu odnos sa rumunskom manjinom nije u opisu posla niti bitna stavka u njegovim zaduženjima, konzul Nicu se upravo najveći deo vremena bavi time. Što je još jedan dokaz njegove loše namere prema Vlasima/Rumunima, naročito u istočnoj Srbiji.
Ponašanje Iuliana Nicua, osim što veoma mnogo škodi rumunskoj/vlaškoj manjini u Srbiji, nanosi štetu i ministarstvu inostranih poslova Rumunije od čije strane je i postavljen na ovo mesto.
Iulian Nicu je od početka rada Konzulata Rumunije u Zaječaru intezivno pokušavao da preuzme kontrolu nad postojećim vlaškihm organizacijama, i da njihov rad u potpunosti kontroliše, nadgleda, i usmerava. Kada na ovo Vlasi/Rumuni u istočnoj Srbiji nisu pristali, konzul je otpočeo aktivnosti na stvaranju raksola, konfuzije i nepoverenja među aktivistima i članstvom vlaških organizacija na terenu. Konzul je širio dezinformacije o organizacijama i liderima koje mu nisu po volji, pokušavao je da zavadi njihove lidere, zavede članstvo i stvori potpuni haos. Konzul je najviše podmetao dezinformacije o korupciji i proneveri fondova koji uglanom nepostojećih a njegove navode svako može lako proveriti. Međutim zahvaljujući uticaju koji kao predstavnik rumunske diplomatije ima uspeo je da stvori jako lošu sliku o vlaškim organizacijama u istočnoj Srbiji.
Kada mu to nije uspelo, i kada razbijanje i demontiranje uticajnih vlaških organizacija nije dalo rezultata, konzul je započeo sa strategijom stvaranja paralelnih organizacija koje su njemu po volji. Tako je mnoge članove postojećih vlaških organizacija ubeđivao da formiraju svoje nezavisne organizacije a da će on svojim uticajem pomoći njihovo funkcionisanje i finansiranje. Ovo je dovelo do dodatnog nepoverenja u postojećim aktivnim vlaškim organizacijama, mnogi lideri i aktivisti su poverovali ovakvim izmišljotinama i poklekli ubeđivanju konzula. Tako je došlo do problema u funkcionisanju ovh organizacija i napuštnja istih od strane mnogih članova.
Konzul kako se ubrzo pokazalo, nije imao nikakvu ozbiljnu nameru da formira jake ozbiljne organizacije već samo da nanese štetu aktivnostima postojećih u istočnoj Srbiji.
Tako je ubrzo napustio te ideje i ljude koje je prethodno odvukao od postojećih organizacija. Ili je za saradnike birao ljude koji nisu imali ni interes ni mogućnost da stvore bilo kakve funkcionalne organizacije. Ali koji su mu trebali za medije kako bi reklamirao svoju tzv “uspešnu” politiku u Srbiji, i kako bi privukao sredstva za neke fantomske “Projekte” u vezi vlaške/rumunske manjine. Istovremo je blokirao ta sredstva onim organizacijam koje su imale niz aktivnosti na terenu.
Ovakvim ponašanjem, konzul je naneo veliku štetu, ugledu spoljne politike Rumunije, koja je u ovom slučaju ispala infantilna nesposobna i samodestruktivna u odnosu na svoju manjinu u susednoj prijateljskoj zemlji, ali i vlaškoj/rumunskoj manjini jer je velikim delom blokirao njihovo funkcionisanje i organizaciono ih oslabio.
Iz ovog razloga vlaške organizacije ne sarađuju više sa konzulatom u Zaječaru. A pre ovoga je raznim institucijama u Rumuniji poslato pismo za zahtevom za povlačenjem konzula iz Srbije i problemom koje je konzul tu izazvao.
Od učesnika skupa čule su se kritike i na račun rumunskog ambasadora u Srbiji Danijela Banua, koji je takođe odgovoran za ovu situaciju. Banu pruža podršku Iulianu Nicu i samim tim ruinira funkcionisanje rumunskih organizacija u istočnoj Srbiji. Ovo je kritika ka ministru inostranih poslova Rumunije Titusu Korlecanu, koji je odličan poznavalac situacije u Srbiji, ali koji uprkos tome ništa ne preduzima da se ovaj problem reši.
Veliki broj medija u Rumuniji preneo je ovu vest kao i reakciju ministra inostranih poslova Rumunije, Titusa Korlecanua da je nedopustivo za rumunske diplomate da budu optuživani za antirumunsku politiku.
Na skupu je zatražena bolja institucionalna podrška Rumunije vlaškoj/rumunskoj manjini u Srbiji. Dušan Prvulović, dugogodišnji aktivista na polju ljudskih prava iz Negotina, zahtevao je od Rumunije aktivno partnerstvo sa svojom manjinom a ne klasično donatorstvo kao do sada.
Na stranici niže možete pogledati video snimak obraćanja skupu učesnika iz Srbije.
Na izvoru Mureša 2014-
Na izvoru Mureša 2014-