Histats.com © 2005-2014 Privacy Policy - Terms Of Use - Check/do opt-out - Powered By Histats

©  2011 Vlaška Narodna Stranka sva prava zadržana. Bobijeva 46, 19210 Bor, tel +381 30 249 56 96, e-mail: vns.pnr@gmail.com

Istorijski momenat, poseta delegacija vlada Srbije i Rumunije Vlasima istočne Srbije

-Podrška vlasima u rešavanju problema građanske ravnopravnosti u istočnoj Srbiji-

U četvrtak 17 jula 2014, desio se istorijski događaj za Vlahe istočne Srbije, ali i za region u celini. Prvi put u istoriji, delegacije vlade Srbije i Rumunije sastale su se sa predstavnicima Vlaha iz istočne Srbije i u otvorenom razgovoru saslušali probleme koje ova zajednica ima.

Istorijski zančaj ovoj poseti daje brojnost i sastav delegacija vlada, sastav rumunske delegacije činili su premijer Viktor Ponta i još 2 ministra, ministar inostranih poslova Titus Korlecan i ministar rumunske policije Gabriel Oprea, delegaciju spske vlade činili su premijer Aleksandar Vučić i ministar inostranih poslova Ivica Dačić.

Skup se održao u Hotelu “Jezero” kod Bora, uz prisustvo novinara i funkcionera lokalne gradske vlasti. Preovladavale su uglavno teme manjinske politike odnosno problemi oko očuvanja identiteta ali i nemogućnost ove zajednice da ostvari neka elementarna građanska prava u istočnoj Srbiji. Bilo je reči i o perspektivama i mogućim zajedničkim projektima kako u okviru pristupa EU tako i kroz poboljšanje bilateralne saradnje između Srbije i Rumunije. Vreme koje je bilo na raspolaganju nije bilo dovoljno za detaljnu analizu svih problema i mogućim rešenjima ali je na obe strana pokazana dobra volja, barem na rečima. Nadajmo se da će se najveći deo dogovorenog pretvoriti u konkretna dela.

Problemi rumunske/vlaške zajednice u istočnoj Srbiji nagomilavani su skoro 2 veka, odnosno od raspada Otomanske Imperije i formiranja nacionalnih država u ovom regionu. Tom prilikom su narodi koji su u susednim državama ostali kao nacionalne manjine bili uglavnom izloženi jakom procesu asimilacije usled nacionalnih politika novonastalih država.

Ova poseta ima istorijsku dimenziju i u pogledu podrške Rumunije sopstvenoj manjini u istočnoj Srbiji ali i u pogledu stava Srbije da ovu situaciju treba promeniti te vlaškoj manjini omogućiti sve ono što drugi građani Srbije već odavno imaju. Prosto je neprimereno i za jednu modernu državu neprihvatljivo da u ovom vremenu deo njenih građana nema mogućnosti ostvarenja nekih elementarnih građanskih prava poput očuvanja svoje kulture i identiteta ili mogućnosti učenja svog maternjeg jezika u školskom sistemu sopstvene zemlje. S te strane ova poseta ima istorijski karakter i u pogledu sveopšteg trenda modernizacije ovog dela Evrope, jer se u svetlu (ne)rešavanjem ovako ključnih stvari pokazuje stepen civilizovanosti jednog društva. Istorijski iskorak u jednom ili drugom smeru u pogledu ove teme predstavlja i pravac kojim će se naše društvo kretati u narednom periodu. Time ova poseta postaje još važnija jer njen istorijski značaj prevazilazi okvire manjinskih problema vlaške zajednice i zadire u suštinu oblika srpskog društva i njegovog budućeg razvoja.

U istočnoj Srbiji živi po procenama oko 300 000 Vlaha, čime po brojnosti ova manjina zauzima visoko mesto u poređenju sa najbrojnijim manjinama u Srbiji poput Mađarske, Bošnjačke ili Romske sa po nekoliko stotina hiljada pripadnika. Po stepenu ostvarenih prava međutim, vlaška manjina je među poslednjima i poredi se sa malim manjinama od po nekoliko stotina članova i koje zbog nemogućnosti da se organizuju nemaju nikakv uticaj na sopstvenu sudbinu. Ovaj paradoks je tragičan, ali nam govori o stanju u kome se nalaze Vlasi kao kolektiv. Upravo se o ovim problemima najviše diskutovalo. Odgovornost za ovo stanje snose skoro svi faktori od značaja za rešavanje ovakvih problema. Aktivisti vlaških organizacija se često susreću sa opasnim incidentnim situacijama na terenu od strane ekstremista koji pokušavaju da spreče omogućavanje manjinskih prava vlaškoj manjini ili da nad celim procesom preuzmu kontrolu i skrenu pažnju sa realnih tema. Manipulacije delova državnog aparata sa vlaškim nacionalnim savetom je najasniji primer institucionalnih problema koje vlaška zajednica ima.

Kao očigledan primer falsifikovanja pravog stanja stvari je ponašanje funkcionera vlaškog saveta g. Dragojevića i g.Tiće Mihajlovića koji pokušavaju da stvore iluziju da Vlasi nemaju nikavih manjinskih problema dok u realnosti vlaška manjina nema maternji jezik u školama, niti službenu upotrebu istog, nema pravo na podizanje verskih objekata i bogosluženje na svom maternjem jeziku, kao ni adekvatan sistem informativnog programa na medijima. Jasno je da pomenuta gospoda kao značajni funkcioneri SPS slede politiku svoje stranke, zbog čega je na sastanku Ivica Dačić kao predsednik SPS-a bio javno kritikovan od strane vlaških aktivista.

Rumunija je godinama vodila pasivnu politiku prema svojoj manjini u inostranstvu a u istočnoj Srbiji naročito. Time je zapostavila ovu brojnu populaciju koja je dovedena u nezavidan položaj potpunog propadanja i to ne samo po pitanju nacionalnog identiteta, već šire kao deo srpskog društva. S druge strane Srbija je vodila ekstemnu nacionalnu politiku koja je dodatno uzrokovala probleme vlaškoj manjini.

Vlaška zajednica nema kapciteta da se sama organizuje kako bi nezavisno od obe države prepbrodila i najelemntarnije probleme u sferi očuvanja svog identiteta i svojih posebnosti, koje su se pokazale bitnim i za opšti razvoj regiona u kojima Vlasi čine većinu ili brojnu manjinu. Tako su ovi delovi Srbije u jako teškom sveukupnom položaju, a manjinska politika vođena prema vlasima u prethodnom periodu jedan je od uzroka.

Na sastanku je diskutovano o opštim problemima vlaške zajednice u sferi manjinskih prava. Tako su izneseni problemi u funkcionisanju Rumunske Pravoslavne Crkve, nemogućnosti pohađanja časova maternjeg jezika i kulture u školi, nemogućnost službene upotrebe jezika u institucijama, i nedostatak medija na sopstvenom jeziku sa uređivačkom politikom koja prati potrebe zajednice. Delegacije obe vlade su sa velikim interesovanjem i strpljenjem saslušale stavove i mišljenja predstavnika vlaške zajednice.

Razgovori su mada oštri na rečima, protekli u pozitivnoj atmosferi najviše zahvaljujući stavu predstavnika obe vlade Aleksandru Vučiću i Viktrou Ponti da izlaganje bude otvoreno i bez izostavljenih tema. Predstavnici obe vlade pokazali su veliko interesovanje da se teškoće prevaziđu kroz demokratski dijalog uz obostrano uvažavanje. Viktro Ponta je naglasio da se problemi lakše rešavaju u prijateljskoj atmosferi, dok je Aleksandar Vučić izjavo da je očigledno iz stavova vlaških predstavnika kako država nije učinila sve kako bi delu svojih građana omogućila ono što im po zakonu pripada.

Treba napomenuti da je sličnih sastanaka bilo i ranije, ali da se sve završavalo na lepim rečima i neispunjenim obećanjima. Najupečatljivija su obećanja prethodnih vlada pod kontrolom DS i naročito bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića, koji je neprkidno nagoveštavao rešavanje probelam, nakon čega bi sledile akcije države koje su situaciju dodatno komplikovale a vlašku zajednicu stavljale u još teži položaj. Očigledno je da su prethodne vlade predvođene DS-om vodile nedržavotvornu politiku u istočnoj Srbiji čime je ceo region doveden u tešku situaciju ne samo na planu manjinskih tema. Nerešavanje problema logično, uzrokovalo je njihovo nagomilavanje . Nikada međutim ni Srbija ni Rumunija nisu pokazale ovoliko interesovanje za ovu temu koja u poslednje vreme opterećuje odnose obe zemlje. Da li je to znak da će vlaška zajednica konačno ući u red ravnopravnih građana na karti Evrope ili će se sve završiti po starom oprobanom Balkanskom principu, samo na rečima i bezvrednim obećanjima, ostaje da se vidi.

Aktuelene teme, razgovore, i atmosferu sa skupa možete odgledati na priloženim snimcima niže.

 

Snimak posete delegacija dve vlade

Snimak konferencije za novinare predstavnika vlaške zajednice nakon sastanka

Kako smo i zašto nastali Izbori 2012

Program Statut Lista kandidata VDSS-PRS 2012 Lista kandidata za lokalne izbore u Zaječaru Predizborni Plakati 2012 Galerija predizbornih plakata 2012  Finansijski izveštaji

Arhiva

VDSS YouToube Foto Galerija

Zaječar Bor Kučevo Majdanpek Kladovo Boljevac Petrovac na Mlavi